Pa ipak

Ulica se provalila ko nos sifilistika. Reka - sladostrašće, rasplinuta u slini. Odbacivši rublje do poslednjeg listića, parkovi se sramno steru u junskoj vrućini. Izađoh na trg, kraj osvetljen gusto pade mi na glavu ko ridja perika. I plaše se ljudi- iz mojih se usta koprcaju noge nesvarenog krika. Ali osuditi me neće i neće dići graju ko proroku pred noge staviće do cveta cvet. Svi ti razvaljenih noseva znaju, ja njihov sam poet. Ko krčma plaši me vaš strašni sud!