Гласно ћутање
Инсајдер 27.10.2019
Уместо суочавања с прошлошћу што је једини пут до помирења, незаборава и правде коју све жртве заслужују, званичници Србије не пропуштају прилику да рехабилитују злочине, а да на помињање злочинаца из својих редова одговоре са „а шта су они нама радили“.
Осуђени за злочине су рехабилитовани, предају на војној академији, држе трибине, пишу књиге које издаје држава, наступају под заставом Србије. О онима који нису ни процесуирани се у контексту злочина не сме ни говорити – за њих важи претпоставка невиности. За разлику од жртава. Вечитим понављањима истих реченица и статистика о томе да је пред судом у Хагом осуђено највише Срба и доживљавањем осуђених као хероја држава се нескривено ставља на страну злочина.
