И мјесечина може бити поглед на свијет

Одбија ура на катедрали. Четири свјетлија звука и једанаест мрачних, црних гонгова. Бије бат са звоника цркве мртвога маџарскога краља, плове звучи над градом, у сребрном звонком кругу, одјек тајанствене мелодије плине по полумрачној соби, протјече вријеме, звоне сатови на црквама, ноћ је, једанаест сати је минуло, а вријеме тече и тече, не заустављајући се ни трена, л то је најчудније код тога времена: да тече око нас и кроз нас, да тече с нама успоредо, а ипак