Дуда Алапача: Птица на жици

Било је пола девет. Лаку ноћ, рекла сам и пољубила га. Где ћеш…? Идем да спавам. Већ..? Па нема ни… – рекао је и погледао на сат. Знам. Уморна сам. Као пас. Као три пса. Молим те, ти простри веш кад заврши машина, хоћеш…? Кад заврши, упалиће се оно зелено светло, али мораш да је пустиш два минута, па тек онда да отвориш, немој на силу да тргаш ручицу, поломићеш… Погледао ме збуњено. Како ћу..? Владимире, само извади, тресни дватрипут и стави на жицу! Нисам ти