Одговор на негирање усташких злочина (14): Ди крв кане, проклетство пане
Вести онлине 31.10.2019 | Будо Симоновић
Село, у којем сам 1990. нашао Саву Петровић, још једну од четрнаесторо преживелих из јаме Равни Долац на Динари, зове се Губин. Дозивали у помоћ Од туђег туга мори Може бити и опет Побркали дане и ноћи СУТРА: Једна шерпа, а капи ретке
Нико више не зна откуд му такво необично име, по чему је тај питоми крај Ливањског поља подно Динаре тако прозван, али кад је у питању судбина ове жене, онда у томе има некакве жалосне симболике. Овој, тада седамдесетогодишњој, сићушној старици цео век је прошао у непрестаном губљењу: Ја сам ту из Чапразлија. Од Марчета. Уочи рата, бојим се да је то било некако на дви године прије него се заратило, удала се за Илију Козомару из Доњих Рујана. То била једина
