Kandže

Po ćoškovima je drhtala prašina. Mala klupka od mačijih dlaka vukla su se za njim, kao da stopala emituju gravitacionu silu. Hodao je u krug toliko dugo da je već pao mrak, došla jesen, a onda se zaustavio, stegnuvši još čvršće metalne novčiće koje je držao u šaci, toliko čvrsto da više nije bio siguran gde se završava dlan, a gde počinje novac. Glad ga je naterala da stane. Pokušao je da udahne duboko, uz šuštavi pisak, kao kad neko probuši loptu. Dograbio je