На просвједу против Вијетнамског рата

Васхингтон, 27. студенога 1965. Новине се ковитлају високу у зраку над Мариландом Врзмамо се уоколо, одјевени у капуте и џемпере на шкртом сунцу студенога Спустивши поглед, видим ноге које се покрећу Прибрано, лако, Готово одвојене од тијела Али има нешто што се помјера негдје у мраку Баш изнад Руба наших очију: чамац Прекривен стројницама Креће се под дрвећем Црн је, Рука се испружа И не могу га дотакнути – То је тај мрак међу боровим гранама Којег су пуританци