Љубомир Живков: Крпаре
РТВ 15.11.2019 | РТВ
ФАРКАЖДИН - Једне зиме, можда исте оне кад је Лоли Новаковић на Евровизији измакла бронзана медаља, одлучено је да и ми направимо крпаре. Под је у свим просторијама био земљан, одлично набијен, зачуђујуће раван и постојан; чишћен је свакодневно, а у соби где смо спавали био је и помазиван, једном или дваред недељно; после те хигијенско-естетске акције, чији је једини и стални протагонист била моја мати, а где је неискорењива прашина накратко била замењена мирисом влаге, под је бивао црн и по њему се
Патос од дрвета схватали смо као нешто што припада и приличи јавним местима, какво је била школа, пошта (умало да је напишем великим словом, толико сам јој се дивио); месна канцеларија имала је дрвени патос, биоскоп исто, офарбан црном заштитном хемикалијом мени непознатог састава и порекла; на њој су се, кад би Тоша упалио светло, јер се филм завршио или се трака откинула, беласале - као кесеге на црном дну чуна - љуске од сунцукрета које је публика сложно, као
