Zaseli

Kvrgavi, rohavi, modrih podočnjaka, Na butnjači grče kratke prste grube; Namćorstvo im curi preko potiljaka Kao kad zid stari procveta od gube; Njihov čudni skelet na kostur stolica Nakalemila je strast padavičara, Od njihovih nogu i drven-nožica U jutro i veče taman vez se stvara! Ti starci, spleteni sa tim sedištima, Osećaju kad im sunce kožu glača, A kada opaze sneg na prozorima Zadrhture bolno k’o žaba krastača. Mnoga ih udobnost za Sedište veže, Smeđom ih je