Vilsonov bulevar i Dražino sokače
Danas 23.11.2019 | Piše: Zoran Panović
Iako politika uglavnom nema aksiomatski karakter (da postoji tvrdnja bez kontroverzi), ipak bi se moglo reći da takav aksiomatski karakter ima tvrdnja da je svaka sadašnja srpska politika koja se bazira na politici koja je u Srbiji počela da se vodi poznih osamdesetih – od ‘nacionalnog buđenja’ sprovedenog kroz ‘antibirokratsku revoluciju’, do odocnelog deblokiranja tranzicije 5. oktobra, dakle politika koja je obeležila devedesete, sigurno osuđena na propast.
Od 2016. godine Vučićev režim je ušao u reakcionarnu fazu, koja je podrazumevala i primetno radikalsko-julovsko recidiviranje. Iako je mučno gledati tu rehabilitaciju ‘patriotskog jedinstva’, ona ipak ne znači Vučićevo odbacivanje dosovske komponente njegove vlasti koja podrazumeva otvorenost ka Zapadu. Pre se radi o dva paralelna koloseka koja doprinose bildovanju rejtinga, ali zato neurotizuju javnu sferu promovišući manipulativni potencijal kontradiktornosti kao
