Смијешне аномалије
Данас 23.11.2019 | Пише: Златко Ромић
Дневник Четвртак, 14. студенога: У сриједу касно увечер зове ме пријевозник да ми каже како ће ауто раније доћи по мене, јер је сутра у Суботици спровод некадашњег Почасног грађанина и носитеља звања „Про урбе“ свећеника др Андрије Копиловића, те да из тога разлога из Осијека у град у коме живим вози његове пријатеље.
Ипак, вријеме до подневног влака „Подравка експресс“ из Осијека за Загреб пролази брзо, а угодно и питомо озрачје Славоније и Подравине у купеу у Копривници прекида пар који је очито одавно на истим валним дужинама. „Без петања, молим. Море наити кондуктер“, полу у збиљи, полу у шали ће дама с јаким међимурским кајкавским госпону чија је је рука махинално кренула ка њеној коси. Гдје је њихова љубав с главног колодвора завршила Бог ће ју знати, али исте вечери
