Nesmotrenost

Juče sam se u kosmosu loše ponela. Proživela sam dan i noć ne pitajući za bilo šta, ne čudeći se ničemu. Obavljala sam svakodnevne dužnosti, kao da je to sve, što sam bila dužna. Udah, izdah, korak po korak, obaveze, ali bez misli koja seže dalje od izlaska iz kuće i povratka kući. Svet se može primati kao sumanuti svet, a ja ga tretiram samo kao nešto za svakodnevnu upotrebu. Nikakvih – kako – i zbog čega – i otkud tu – i šta će pored tolikih živih detalja. Bila