Кркобабић потписао 58 уговора о додели подстицајних средстава задругама у Србији (ВИДЕО)

Министар задужен за регионални развој Србије Милан Кркобабић потписао је данас 58 уговора о дедели подстицајних, бесповратних средстава задругама у Србији у укупном износу од 667 милиона динара у овој години.  

Новац су добиле 33 новоформиране, 23 старе и две сложене задруге, међу којима је 14 које се баве ратарством, девет воћарством, осам сточарством, седам повртарством, а шест пчеларством.

Кркобабић је рекао да је за Србију "посебно важна" обнова сточног фонда јер је та грана кључна у рубним и брдско-планинским подручјима.

"Пре непуне три године покренули смо пројекат '500 задруга у 500 села' а до сада је формирано 605 и та бројка показује да је враћено поверење у задруге које се ослањају на европски концепт задругарства", рекао је Кркобабић који је и копредседник Националног тима за препород села Србије.

Додао је да без удруживања пољопривредни произвођачи не могу да опстану јер су пољопривредни поседи мали, у просеку око пет хектара, а на југу око 2,4 хектара.

Кркобабић је рекао да је "задругарство процес који ће наставити да се развија" и захвалио сарадницима на пројекту "500 задруга у 500 села", Одбору за село у Српској академији наука и уметности (САНУ), факултетима чији стручњаци учествују у развоју задругарства, задружним савезима Србије и Војводине и локалним самоуправама које су верификовале програме и пружале подржку у реализацији.

"Први пут ова држава улаже у развој задругарства и до сада је издвојила скоро 1,8 милијарди динара бесповратних средстава, јер хоће да заустави пропадање села", рекао је Кркобабић и истакао да "у том послу сви седе са једне стране стола, јер нема опозиције".

Председник Одбора за село Драган Шкорић истакао је да је у тај пројекат укључено 25 експерата и да су задруге носиоци развоја села и региона.

"Треба подстаћи сточарство, виноградарство, правити вина и сиреве као што раде Французи", рекао је Шкорић и додао да се нада да ће Србија за две-три године имати као Француска 365 врста сирева, другачији за сваки дан у години.

Оценио је да треба радити на формирању сложених задруга и корпорација које би се бавиле извозом финалних производа и у којима би били заступљени и произвођачи.

Председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић рекао је да је формула за успех пројеката пуно слоге, рада и одрицања.

У наредном периоду, према његовим речима, тежиште треба ставити на удуживање у задруге, увођење нових знања и развој сточарства.

Стручњак за воћарство професор Зоран Кесеровић рекао је да су огромни напори уложени да заживи пројекат задругарства у селима.

"То је најбољи пројект у неколико последњих деценија са економског, социјалног и демографског аспекта", рекао је Кесеровић.

Истакао је да уместо сировог воћа, које се извози по просечној цени од 80 центи по килограму, треба извозити прерађено чија је просечна цена 1,9 евра.

Кесеровић је рекао да циљ треба да буде формирање сложених задруга јер мали произвођачи могу бити конкурентни само ако се удруже.

Члан Националног тима за препород села Србије Владимир Гоати рекао је да последњих деценија није надмашен неки зацртани план као што се то десило са пројектом "500 задруга у 500 села".

"Задруге су целине које не значе само производњу, већ живот мештана, па ако држава има даха, задруге би требало увезати у једну целину", рекао је Гоати.

Председник општине Кнић Мирослав Николић рекао је да је "успостављена дијагноза" стања на селу и враћено поверење у задруге, што је "неизбежно дало резултат".

"Влада Србије, министар Кркобабић, произвођачи и наука имају визију да село опстане", рекао је он.

Председник задруге "Морава" из Горобиља Бранко Варничић рекао је да задруге без подстицајних средстава не би могле да ставе у функцију своју имовину.

"Драго нам је што су се појавили људи са визијом који неће дозволити да села нестану", рекао је Варничић и додао да ће добијена средства употребити за производњу и прераду купуса, парадајза и разног воћа.ЦЕО ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ

(Бета, 25.11.2019)