Poslednja šuma sveta, iza koje više nema ničega

U časovima kad se jedna stvar objavljuje u punoj svojoj stvarnosti, ja nestajem. Moć jedne stvari je nemoć mene. Uvek kad sam poništen, u stanju nesreće, ja vidim stvari, otkrivam ih sa iznenađenjem, kao da ih pre toga nikad nisam video. Nesreća, moje poništavanje (ili želja da se poništim i, tako, poništim i nesreću) otvara oči za stvari. Nesreća je na strani stvari, ona je put prema stvarima. Ona je uvod u njihove orgije, u njihovu raskalašnost. Ništa ne može da