СЕЋАЊЕ! Да ли и Бог понекада греши!? Туга у предивној породици Крстић

… После више година, 11. септембра у Београду, поново сам срео предивну породицу Крстић! Ружица и Радиша, скромно, спонатно како су и живели, радовали су се сину Мирославу и његовом приступном предавању, када је постао први инострани члан САНУ. Мирослава и младјег брата последњи пут видео сам када су као матуранти пиротске Гимназије, један за другим, одлазили на факултете у Београд. Негде средином октобра, после до сада за мене недоживљеног у Српској академији