Колико је ефикасна грађанска непослушност и може ли заиста да промени свет

„Маршеви, потписивање петиција и писање посланицима нису довољни да доведу до радикалних промена&qуот;, тврди Алана Бирн.

Она је портпаролка групе која се бори за очување животне средине Побуна против изумирања, основане прошле године у Лондону.

Циљ групе је да постигне нула емисије угљеника до 2025. године и верује да њихове методе ненасилне грађанске непослушности могу да присиле владе на предузимање мера за постизање те промене.

Али колико је ова тактика била успешна у прошлости?

• Ко су активисти „Побуне против изумирања&qуот; и шта желе
• Протести „Побуна против изумирања&qуот; настављени у Лондону упркос забрани

Глобални протест

Да би скренула пажњу на своју борбу, група је 7. октобра покренула двонедељне протесте у градовима широм планете.

Активисти се одричу насиља, али, како Бирн сама признаје, користе тактику шока. Чланови обично блокирају најпрометније саобраћајне раскрснице у градовима или под опсаду стављају важне владине канцеларије.

„Ми верујемо и у ометање економије да бисмо натерали владе да се позабаве оним што им тражимо.&qуот;

Она жели да се људи из свих сфера друштва придруже њиховом позиву на грађанску непослушност.

Али анкета показује да методе које ова група примењује у Великој Британији више подржавају, него што им се противе само млади старости између 18 и 24 године.

Стопа успешности

Ипак, Побуна против изумирања не сумња у успех. Они кажу да су њихови демонстранти један од главних разлога зашто је британски парламент прогласио климатске промене еколошким ванредним стањем.

Ова глобална еколошка активистичка група инспирацију проналази у истраживању које су спровеле Ерика Ченовет и Марија Стефан, које су проучавале стопу успешности ненасилних протеста.

Истраживачице су сакупиле податке из 323 насилне и ненасилне кампање.

„Дуже од века, од 1900. до 2006. године, кампање ненасилног отпора биле су двапут ефикасније од насилних у постизању наведених циљева&qуот;, закључиле су истраживачице.

Оне такође покушавају да дефинишу шта то чини ненасилни протест.

„Научници су идентификовали стотине ненасилних метода - укључујући симболичне протесте, економски бојкот, радничке штрајкове, политичку и друштвену несарадњу и ненасилну интервенцију - које су разне групе користиле како би мобилисале јавност да се супротстави или подржи различите политичке ставове, да делегитимишу противнике и уклоне или ограниче избор њихове моћи.&qуот;

Директно деловање

Побуна против изумирања каже да ће ове методе бити ефикасне у постизању њихових циљева.

„Дошли смо до закључка да је једини начин да превазиђемо укопану политичку моћ преко распрострањених кампања масовног ненасилног директног деловања&qуот;, каже Роџер Халам, један од суоснивача групе у колумни написаној за лист Гардијан.

У Њујорку, активисти Побуне против изумирања учествовали су у „погребној поворци&qуот; до Вол стрита, где су неки бацали лажну крв преко славне бронзане статуе бика у финансијском кварту. Ова акција изнервирала је возаче и неке званичнике.

Многи којима је већ доста ометања свакодневног живота изазваног таквим протестима често кажу да, у демократијама, човек мора до промене да дође у систему изнутра.

Али амерички учењаци се не слажу с тим.

„Ненасилна борба одвија се ван традиционалних политичких канала, по чему се издваја у односу на друге ненасилне политичке процесе као што је лобирање, агитовање и озакоњивање.&qуот;

Алана Бирн признаје да методе нису универзално популарне: „Увек постоји ризик да ћете изнервирати неке људе. Док год останемо мирни и активно се обраћамо свима на политичком хоризонту, ми ћемо успети.&qуот;

Али она каже да је циљ њене групе да помогне људима да пренесу властиту поруку владама.

„Ми нисмо против демократије. Политичари више не слушају народ. Ми желимо да народ добије прилику да сам реши кризу.&qуот;

Друштвена промена

Ненасилни протести користе се нашироко широм света, како би довели до друштвених промена на широком плану.

„Неке од најважнијих промена које смо доживели последњих година десиле су се преко кампања народног ненасилног грађанског отпора&qуот;, каже професор Исак Свенсон.

Он предаје на катедри за Истраживање мира и конфликта, на Универзитету у Упсали, у Шведској.

„Протекле године, ненасилне побуне биле су успешне у Тунису, Алжиру и Судану, а мање успешне у Сирији, Бахреину и Либији&qуот;, каже он.

Ненасилне кампање нашироко се користе за промену режима, за постизање самоопредељења, против стране окупације и ради решавања разних питања која се тичу родне и етничке једнакости, људских права и животне средине.

Пророци ненасиља

Махатма Ганди, Мартин Лутер Кинг и Нелсон Мандела веома су цењени због своје пионирске употребе грађанске непослушности.

Ганди је ненасилну борбу звао „сатиаграха&qуот;, што значи „снага истине&qуот;. Према овој доктрини, циљ сваког ненасилног сукоба јесте да преобрати противника; да му придобије ум и срце.

Ганди је био упоран у веровању да сатиаграха није оружје слабих - „Сатиаграха је оружје јаких; оно не допушта никакво насиље ни под каквим условима и увек инсистира на истини.&qуот;

Многи су на почетку били скептични према његовим методама, али након дуге борбе која је подразумевала бројне постове, маршеве и одбијање сарадње с администрацијом, његове методе су се показале ефикасним и колонијална окупација Индије је била окончана.

Најефикасније

Професор Исак Свенсон каже да ненасилни протести имају веће шансе за успех у одређеним условима.

„Ненасилне кампање су, уопште узев, најефикасније ако успеју да се обрате широкој друштвеној бази са већим сегментима становништва, уколико кампање имају оствариве циљеве, тактички су иновативне и остају до краја ненасилне.&qуот;

Свенсон каже да људи користе ненасилне протесте чак и у изузетно опасним ситуацијама.

„Грађанска непослушност против ИСИС-а (Исламске државе) у Сирији попримила је разне облике, укључујући јавне протесте (мада ретке), одбијање сарадње и разне друге чинове који могу да се доживе као 'свакодневни отпор'.&qуот;

Јавна ствар

Други истраживачи кажу да под одређеним условима грађанска непослушност није само оправдана, већ и похвална, кад помогне да се исправе велике неправде.

„Грађанска непослушност није приватно, индивидуално, илегално понашање, као кад скинете пиратизовани снимак са интернета&qуот;, тврди Кимберли Браунли, са Универзитета у Ворику.

„Мора да постоји дефинисан јавни циљ - морате властима унапред да саопштите да ћете прекршити закон и морате да будете у могућности да преузмете одговорност за своја дела.&qуот;

Она каже да грађанска непослушност мора да буде последња опција и, да би успела, организатори покрета морају да се обрате јавности за помоћ.

Али масовна мобилизација није увек неопходна за почетак неке кампање.

„Роза Паркс која је одбила да уступи седиште белом путнику покренула је масовни протест једним јединим чином пркоса&qуот;, каже Браунли.

Нагласак на поруци

Неки истакнути мирни протести завршили су се неуспехом. Више од 60 година ненасиља није довело тибетанске Будисте ништа ближе њиховим захтевима за културном, верском и политичком слободом.

С друге стране, многе земље, укључујући САД, освојиле су слободу прибегавши оружаној побуни.

Постоје и бројни примери кад је револуција успела уз помоћ оружја.

Али има још више примера кад је оружани отпор пропао, а Браунли каже да ненасиље има једну велику предност.

„Једна од великих мана насиља је да оно извитопери поруку.&qуот;

„Уколико прибегнете ненасиљу, можете да одржите нагласак на поруци, а то повећава ваше шансе за успех.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.01.2019)