Lisica

Na razmrskanoj nozi se dovukla, uklupčila se kraj klupe i breaga. A krv je k`o tanka brazda okrugla sanjivo lice delila od snega. Još je nazirala pucanj kroz dim ljuti, i vila se šumska putanja u oku. Iz žbunja je vetar kosmati i kruti raznosio sitne sačme kišu zvonku. Kao žunje, nad njom magla se je vila, bilo je crveno vlažno veče pozno. Nemirno se glava dizala i krila i jezik na rani ledio se grozno. Žuti rep, k`o požar, u sneg je upao, k`o kuvana mrkva usna je