Руске шућурке

низ риђу глину јесени, глатке косине бунила, тамо где су се у журби, из башти ка трговима, сурвавале таљиге с којих су спадале бундеве као главе отфикарене на цепалу, а шућурке, њихова заостала деца, плакале у каналу, у величанственом поретку врсте, као божји војници, ревносно марширају термити за полетање се спремају ћилими од шарки, прућа и златних рибица, и дивље се свиње башкаре у пустоши гостинских соба, пред вечерње изласке на пусте улице у