Ruske šućurke

niz riđu glinu jeseni, glatke kosine bunila, tamo gde su se u žurbi, iz bašti ka trgovima, survavale taljige s kojih su spadale bundeve kao glave otfikarene na cepalu, a šućurke, njihova zaostala deca, plakale u kanalu, u veličanstvenom poretku vrste, kao božji vojnici, revnosno marširaju termiti za poletanje se spremaju ćilimi od šarki, pruća i zlatnih ribica, i divlje se svinje baškare u pustoši gostinskih soba, pred večernje izlaske na puste ulice u