АФП: Петер Хандке, истраживач језика који узнемирује

Неуморни истраживач у потрази за језиком, Аустријанац Петер Хандке, добитник Нобелове награде за књижевност, плодан је писац који се бори против конвенција по цену и жустрих полемика које бацају сенку на његов опус, оценила је данас агенција Франс прес.

Хандке је давно рекао да би Нобелову награду за књижевност требало укинути. "То је лажна канонизација која читаоцу не доноси ништа", рекао је Хандке који сада има 77 година, а познат је по елегантној силуети са сребрнастом косом и продорним погледом иза финих танких наочара.

Многи су у свету издаваштва мислили да Хандке, упркос својим светски познатим делима, неће никад освојити Нобелову награду због посвећености рату у бившој Југославији.

Рођен 1942. у Корушкој, у Аустрији, од мајке словеначког и оца немачког порекла, Хандке је постао један од ретких западних интелектуалаца који је наклоњен Београду.

Неколико месеци после масакра у Сребреници 1995. године, писац одлази у Србију и преноси своје утиске о путовању. Хандке 1999. године протестује због напада НАТО-а на Београд помињући "нови Аушвиц". Потом, седам година касније, одлази на сахрану Слободана Милошевића оптуженог геноцид и злочине против човечности.

Медијски гледано, та полемика је бацила сенку на дугогодишњи рад писца, али Нобелова награда га није променила. Од када је саопштено да је добитник то престижног признања, Хандке је показао нелагодност чак љутњу према новинарима који узалудно траже објашњена за његове ставове.

Један од најбољих познаваоца Хандкеов рада, Аустријанац Клаус Кастбергер је рекао да је Хандке "тврдоглав као мазга", познат по прихватању "неприхватљивих ставова" као и по преплитању "књижевности, политике и личног живота".

Без обзира на све полемике, Хандке је један од најчитанијих писаца немачког говорног подручја. Написао око 80 дела.

"Имам сан и снагу да будем универзално биће", рекао је Хандке пре неколико година. Међутим, писац критикује "међународну књижевност" у којој преовлађује енглески језик и "униформисани језик на структурном и граматичком нивоу". Критиковао је и новинарство које "колонијализује књижевност као рак".

Хандке је са 15 година био дубоко дирнут делом "Под сунцем сатане" Жоржа Бернаноса који је читао док је био у католичком интернату. Касније ће прекинути студије права у Бечу и 1966. године ће издати свој први роман "Дие Хорниссен".

Писац са 24 године критикује естетске принципе "Групе 47" која се залагала за послератни начин писања на немачком и противи се унапред утврђеној употреби језика.

Хандке је као мајстор прозе развио оштар и интензиван стил говорећи да "не треба тражити смисао већ осећај".

Миграције и усамљеност су у центру његовог плодног опуса. Написао је више од 40 романа, есеја, збирки песама, око 15 позоришних представља и сценарије за филмове.

Најпознатији је сценарио за култни филм Вима Вендреса "Небо над Берлином" (Дер Химмел убер Берлин) из 1987. године, а који почиње рецитовањем његове чувене "Поеме о детињству" и стихом "Алс дас Кинд Кинд вар" (Кад је дете, дете било).

Хандке тренутно завршава позоришни комад који ће се наредне године играти на фестивалу у Салцбургу.

Хандке се 90-их година сели на периферију Париза у кућу у близини једне шуме, која писцу и шетачу, који иначе одлично говори француски, представља додатни извор инспирације.

(Бета, 10.12.2019)