Radojičić: Rukovodstvo Beograda je svesno odgovornosti jer je najveća lokalna samouprava

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je danas da je rukovodstvo glavnog grada svesno odgovornosti jer je na čelu najveće lokalne samouprave i sve što se uradi to se reperkutuje na druge lokalne samouprave.

On je na Skupštini Stalne konferencije gradova i opština - Saveza gradova i opština na kojoj se govorilo o međuopštinskoj saradnji i putu ka daljem jačanju lokalne samouprave, rekao da su opštine i gradovi "najvažniji za građanina jer može da utiče na upravljanje što se odražava na njegov život".

"Beogtad se trudi da postigne što bolje rezultate u realizaciji velikih projekata, ali i u otvaranju vrtića, parkova, trgova, pružanju socijalne podrške, unapređenju položaja trudnica i dece", rekao je Radojičić i dodao da su pođednako važne i komunalne usluge gde su postignuti "dobri rezultati".

On je zahvalio Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO) na pomoći u izradi što jednostavnijeg i transparentnijeg budžeta kako bi ga razumeo što veći broj građana i obećao da će se unapređivati uticaj građana u njegovom kreiranju.   

"Verujem da ćemo napredovati i narednih godina radi uključenja u EU", rekao je Radojičić.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Srbije Branko Ružić rekao je da se "suočavamo sa mnogim izazovima i nedostatkom kapaciteta u lokalnim samoupravama kako bi se pružile usluge po meri svih građana".

"Uspostavljanje punog kapaciteta lokalnih samouprava je dugotrajan proces, pa je najefikasniji način za pružanje usluga udruživanje kapaciteta lokalnih samouprava", rekao je Ružić.

Dodao je da je izmenom Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o državnoj upravi omogućeno da dve i više lokalnih samouprava, kako za izvorne tako i za poverene poslove, osnuju zajednički organ ili službe ili jedna samouprava poveri drugoj određene poslove.

Inicijativu za zajedničko obavljanje poslova, prema njegovim rečima, može pokrenuti lokalna samouprava ili Ministarstvo rada.

Istakao je da je reforma sistema lokalne samouprve "kapitalno važan program koji će ući u sve pore funkcionisanja i olakšaće obavljanje poslova lokalnih samouprava".

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je otvaranje četvrtog Pregovaračkog poglavlja u procesu priključenja Srbije EU priznanje da je Srbija napravila pomak u reformama.

"Otvaranje poglavlja ne znači da će biti zatvoreno, ali se ide napred. Srbija je otvorila 18 poglavlja od 34, a svi bi želeli da se više otvori i zatvori, ali se ide napred", rekao je Fabrici.

Istakao je da ekonomija Srbije raste i da Srbija ulazi u 2020. godinu sa optimizmom, ali da mora brže da sprovodi reforme Poreske uprave i javnih nabavki, a da "reforme ne idu u sferi vladavine prava, borbi protiv korupcije i slobodi medija".

On je rekao da se radi na unapređenju rada lokalnih samouprava jer predstavljaju stub razvoja.

EU je, prema njegovim rečima, uložila 200 miliona evra u reformu državne uprave koja mora da se zasniva na nekoliko principa: kvalitetu usluga odgovornosti, departijaciji i transparentnosti.  

Fabrici je rekao da je reforma državne uprave složen proces i podrazumeva digitalizaciju usluga i veće učešće građana u donošenju odluka.

Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin rekao je da ta zemlja dugi niz godina pomaže Srbiji na putu učlanjenja u EU.

On je rekao da je Švedska do sada izdvojila 238 miliona evra donacija kroz razne programe koji unapređuju vladvinu prava, borbu protiv korupcije ravnopravnost i zaštitu životne sredine.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge rekao je da će unapređenjem rada lokalnih samouprava građani uživati u boljim uslugama.

On je rekao da je ta zemlja izdvojila devet miliona evra za podršku lokalnim samoupravama jer je želja Švajcarske da prenese iskustva kako bi Srbija izgradila usluge u lokalnim samoupravama po meri njenih građana.

"Kao visokodecentralizovana zemlja pružamo podršku međuopštinskoj saradnji jer je to koristan koncept koji omogućava bolje usluge", rekao je Ge.

Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib rekao je da Srbija može da računa na podršku te zemlje u procesu integracije u EU, a da će fokus biti na unapređenju vladavine prava.

"Međusobna saradnja lokalnih samouprava omogućuje bolje i jeftinije usluge, naročito u rurarnim područjima", rekao je Šib.

Inicijative sa lokalnog nivoa, prema rečima regionalne direktorke za zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Žužane Hargitaj su ključ razvoja i imaju uticaj na ekonomski razvoj i život građana.

"Od 2001. godine invetsirali smo 450 miliona evra u infrastrukturu, a najveći partner nam je Beograd. Najveći problem u lokalnim samoupravama je nedostatak projekata, pa EBRD pruža stručnu pomoć pri njihovoj izradi", rekla je Hargitaj i dodala da digitalizacija može da nadomesti nedostatak kadrova u lokalnim samoupravama.

Predsednica SKGO Dušanka Golubović rekla je da je ta oraganizacija u ovoj godini pružila veliki broj usluga gradovima i opštinama za koje je pokrenula i nove servise.

Najznačajnija aktivnost SKGO u 2019. godini je, prema njenim rečima, bila učešće u izradi nacionalnih propisa kao što su Zakon o glavnom gradu ili Zakon o komunalnoj miliciji koji su usvojeni ove godine i na nizu zakona koji su u pripremi i među kojima su Zakon o izmeni i dopuni Zakona o teritorijalnoj organizaciji, Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o poljoprivrednom zemljištu i nizu zakona iz oblasti životne sredine.  

Ona je rekla da je SKGO uputio veliki broj inicijativa koje su vezane za pripreme zakona o finansiranju lokalne samouprave, a da su pažnju posebno usmerili na rešavanje problema oko naplate naknade za zaštitu životne sredine i pokretanje reformi u oblasti hitne medicinske pomoći.

SKGO je, kako je rekla, organizovala niz aktivnosti za identifikaciju predloga za unapređenje stanja u sektoru socijalne zaštite, zatim za reforme i primenu Zakona o ulaganjima, Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada, kao i Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Golubović je rekla da je tokom godine SKGO sprovela 65 paketa podrške radi unapređenja administrativne efikasnosti, participacije i transparentnosti, unapređenja antikorupcijskih politika, rodne ravnopravnosti, životne sredine, vanredne situacije i upravljanja javnom svojinom.

Ona je rekla da je za sledeću godinu predviđeno 50 paketa podrške za unapređenje upravljanja ljudskim resursima i 50 za stručno usavršavanje zaposlenih.

Na Skupštini su potpisani Memorandum o saradnji u implementaciji paketa podrške u oblasti upravljanja ljudskim resursima u 50 gradova i opština i Memorandum o saradnji u implementaciji paketa podrške u 15 gradova i opština u okviru projekta "Unapređenje dobrog upravljanja na lokalnom nivou koji sprovodi SKGO, a finansira Vlada Švajcarske.

U okviru projekta "Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji - Inicijative za inkluziju 2" potpisan je Sporazum o saradnji u sprovođenju lokalnih projekata i Memorandum o saradnji SKGO i Kancelarije UNICEF-a u Srbiji.

Generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić rekao je, povodom potpisivanja Memoranduma sa Kancelarijom UNICEF-a da će se fokusirati na obrazovanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu dece.Ceo VIDEO materijal možete da pronađete OVDE

(Beta, 12.11.2019)