Vreme je za zimu na salašima
Vesti online 13.12.2019 | Sponzorisani tekst
Salaš kao usamljeni objekat u beskrajnom prostoru vojvođanske ravnice već sam po sebi budi u čoveku idiličnu i romantičnu predstavu o životu na ovim prostorima. Salaš (mađ. szallas), reč koja se često spominje u Vojvodini i Mađarskoj, oslikava nekadašnji paorski način života na ovim prostorima, kada se rad obavljao van sela, daleko, na njivi.
Na salašu se oduvek odvijalo celovito bitisanje: rad, odmor, veselje, tako da je on ujedno bio i dom i radno mesto, i izletište i odmorište. Činila ga je glavna kuća sa okolnim pratećim objektima, poput kuće za poslugu, radnike, zatim ambari, štale i pomoćne radne prostorije. Kuću su čuvali drvoredi jasena, bagrema, raznog voća. Najviše salaša je bilo u okolini Subotice, Sombora, na Čeneju kod Novog Sada, a bilo ih je i u Banatu, pa i Sremu. Iako tokom godina
