Вирџине, жене којих нема

У обитељима без мушке дјеце обичај је био да најмлађа кћи преузима улогу насљедника, домаћина и особе завјетоване на целибат, која ће док је жива носити презиме својих предака. Од треће или четврте године почињао је одгој другачији од онога којем су подвргавана женска дјеца. Вирџине, остајнице или тобелије, како су их још називали, карактеристичне су за Црну Гору, Албанију и Косово. Обичај је настао почетком 19. стољећа и од тада до данас забиљежено је око