ПРИЧА „НЕДЕЉНОГ ДНЕВНИКА” Убиј ме, не могу у Сарајево
Дневник 15.12.2019 | Дневник.рс
Сутрадан смо се заједно враћали у Беч. Таксијем у рано јутро до аеродрома, па у авион, где нас дочекују аустријске стјуардесе у црвеном.
Обрадовали смо им се као роду рођеном, иако још нисмо ни пуну годину у Бечу и немачки не говоримо боље од босанских собарица и зидара. Није што нам је у Бечу добро, а јест нам добро, него што ово овде више нисмо ми. И све око нас као да нам говори: нисте никад ни били! У авиону Борку хвата нека тјескоба. Питам, јеси ли се ти то, бона, препала летења? Каже, није то. Него шта је онда? Све, каже. И поче плакати. Али не онако наситно, као кад се жени стужи, него
