Камером бележи приче о посвећеном дрвећу: Ходочашће Саше Савовића кроз гајеве Шумадије

ЗАПИС је и дрво и храм. Под крошњом записа се крштава као под сводом цркве. Ко се усуди да дирне у закрштено дрво призива неизбежну несрећу. Гасну места која су заборавила своје записе. Мало је у њима живих који могу да посведоче о времену када су заветине биле један од најсвечанијих дана, када су крстоноше у литијама обилазиле посвећену путању обележену записима, које су свештеници благосиљали, а девојке китиле цвећем. У времену које немаром и површношћу суши