Ороз (2)
Данас 23.12.2019 | Пише: Славиша Лекић
Кад једног дана историја буде сводила биланс Вучићевог доба, свеједно хоће ли трајати још две, пет или десет година (доба, а не сам Вучић), истраживачи ће на располагању имати интригантну збирку доказа како је Вучић, као никад нико пре њега, био инфициран егзибиционистичком потребом за непрестаном пажњом, дивљењем…
… и подршком и нарцисоидним уверењем да се мора налазити у средишту свега и бити уважаван макар као најуважаванији пре њега. Отуд та прека потреба за насилним повлачењем паралеле између Зорана Ђинђића и Александра Вучића. Вести с тог терена, међутим, лоше су по Вучића: немају та двојица додирних тачака. Ђинђић је осуђивао ратне злочине и изручивао злочинце, Вучић је био телал злочиначке политике; Ђинђић је искрено хтео Србију у Европи, зато је имао седам одсто
