Mećava

1. U kraju pustom, gde noga začudo Kročila nije, do noga vračare I mećave samo, u predelu ludom, Gde kao mrtvi snegovi sanjare, – Čekaj, u kraju gde još noga nije Kročila nikad, već mećave samo I vračare noga, pod prozorom bije Ko zvekir zveka zabludelog ama. Ni prst pred okom, a taj kraj je mali Možda u gradu, na Zamoskvorečju, Zamostju i slično. (A gost zalutali U ponoć od mene ustuče bez reči.) Počuj, u kraju gde se ne zaputi Niko, gde žive dušegupci besni,