Вечити плавооки девојчурак — најлепша икона домаћег филма
Спутник 11.01.2020 | Пише Дејана Вуковић
Када је давне 1964. године први пут стала пред филмску камеру, као светлооки девојчурак, глумица Неда Арнерић није могла ни слутити да ће деценијама касније бити и остати оно што је сан многих који се само реткима оствари. Њена смрт дочекана је с тугом и уверењем да одлази најлепша икона југословенског филма.
Ова прослављена филмска, телевизијска и позоришна глумица (са дипломом историчара уметности), лепотом и лакоћом играња давала је печат свим остварењима у којима се нашла. Од „Вишње на Ташмајдану“ и „Ужичке републике“, „Валтера“ и „Варљивог лета“, до „Три карте за Холивуд“ и „Ко то тамо пева“. И увек и у свему са истим ставом: да је глумац као и клавир, а да би био разигран, треба га наштимовати. Зато је, по сопственом казивању, пре изласка на сцену одлазила у
