Jasenovi

Zamisli mladog čoveka, samog, bez ikoga. Par kišnih kapi na staklu je trenutak kad počinje da piskara. Živeo je u podrumu gde su mu miševi pravili društvo. Voleo sam njegovu srčanost. Par vrata dalje neko je puštao Segovijine ploče čitav dan. Nikad ne napušta sobu, i niko ga ne krivi zbog toga. Tokom noći je mogao čuti mladićevu pisaću mašinu, i osećao bi sigurnost. Književnost i muzika. Svako sanja španskog konjanika i dvorišta. Svečanu povorku. Ceremoniju, i