Mrđa: Posledice svetlosnog zagađenja različite, a često se to pitanje zanemaruje
N1 Info 15.01.2020 | Miona Živić
Zagađenje vazduha danima je vest broj jedan u Srbiji - pored aerozagađenja, podaci kažu da je, i što se tiče regulisanja svetlosnog zagađenja, Srbija na evropskom začelju. Dušan Mrđa, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu navodi da se svako prisustvo veštačkog izvora svetlosti može smatrati nekom vrstom zagađenja.
Stručnjaci upozoravaju da svetlosno zagađenje može da izazove ozbiljne zdravstvene i ekološke probleme. "Kada pričamo o zagađenju navikli smo da nam prva asocijacija bude to da imamo emisiju nekakvih čestica u vazduh ili tečnosti. Međutim, treba imati u vidu da i emisija nekog oblika energije u životnu sredinu zapravo doprinosi njenom opterećenju. Čak i toplu vodu ako sipate u jezero, čak i ako ne unosite neku štetnu supstancu, to povećanje temperature će dovesti
