"Teško je bez noge, još teže bez nade": Kako ratni vojni invalidi pomažu drugim amputircima
Blic 16.01.2020 | Milkica Milojević

“Ne stojim, ali mislim, dakle postojim” – ovaj slogan osoba sa invalitetetom u Organizaciji amputiraca UDAS shvatili su vrlo ozbiljo, pa “stari” ratni invalidi pomažu mladićima i devojkama koji su u miru ostali bez nogu ili ruku. Neki od njih su stradali u saobraćajnim nesrećama ili nesrećama na poslu, kod drugih je amputacija posledica dijabetesa, ali kakav god da je uzrok, posljedica je ista: bilo da bez dela tela ostaneš u ratu ili miru, zbog ranjavanja ili