Kome se događa ono što “ne može da se desi meni”?

Pre nekog vremena, gotovo slučajno sam se našla na predavanju UNITAS organizacije koja se bavi prevencijom trgovine ljudima i preplakala sam ga, a ceo dan posle sam bila granično autistična i nereaktivna na svet oko mene. Neko bi zaključio da ko šta radi ja malo-malo plačem, i nije da ne bi bio u pravu, ali to je nekako instinktivna reakcija kada se osećam ne samo tužno već apsolutno beskorisno i bespomoćno. Istinski bespomoćno: besno i razočarano i muka mi je i ne