Олег Мандић, посљедњи логораш Аусцхвитза
Ал Јазеера 24.01.2020
'Небо је било прекривено густим црним облацима крематоријског дима. И онда је то падало на тло. Ако си вани био мало дуље, увијек су ти руке биле масне'.
У њежним, дјечјим годинама доживио је Зло – и живот посветио Добру. Мржњу која се у њему почела стварати, већ је у тинејџерским годинама сам освијестио као производ властите подсвијести и одбацио је као стање духа. Не постоји ружно и лијепо само по себи, каже, него овиси о томе с чим га успоређујемо. Искуству које је прошао у највећем нацистичком логору за уништење захваљује на предивном животу. И у тешким животним тренуцима, управо се ондје враћао како би,
