Samoposlužna blagajna

Gledam sad kroz prozor, nema nikoga, ništa se ne čuje. Doduše, još je rano, ali radni je dan, već bi se nešto moglo početi događati. Ne želim podići roletu da ne pravim buku. Nakon onoga sinoć mislim da ću ostati pod stolom dok ne ogladnim. Hvala bogu, imala sam sreće i uspjela sam ugrabiti neku hranu, trebalo bi biti dovoljno budem li razumna s porcijama, a za to vrijeme ćemo valjda saznati kako stvari stoje. Dakle, ono sinoć. Znala sam da će se to kad tad