Загађење ваздуха: Како изгледа вишегодишња борба у Скопљу
Проблем загађеног ваздуха, заједнички читавом Балкану, дуго је присутан у Скопљу, одакле је потекла и једна од најпознатијих апликација за праћење стања загађености.
Горјан Јовановски спреман је да чисти амстердамски ваздух, у коме живи, замени за скопски, који је на његовој апликацији за праћење аерозагађења често означен као веома опасан.
Овај млади програмер творац је апликације ЕрКер (АирЦаре) коју инсталира све више људи у региону, а настала је у Македонији још у зиму 2014. године.
Скопљанци су већ тада били свесни колико тешко дишу, далеко пре многих других градова на Балкану који су проблем загађења ваздуха „открили&qуот; нешто касније.
- Које трикове користе суседи са Балкана против загађења ваздуха
- Шта значи кад је загађење ваздуха у љубичастом
- Какав ваздух удишемо
„Желео сам да учим кодирање кроз практичан пример и налетео сам на отворене податке о загађењу Министарства екологије за које нисам очекивао да ће бити тако високи.
„Упитао сам се што не бих спојио страст за екологијом са љубављу према технологијом и тако се родила апликација која на почетку није била замишљена да буде овако велика, али сада је то постао озбиљан пројекат&qуот;, каже Јовановски за ББЦ на српском док планира животни повратак у Скопље.
Приказивање загађености кроз једноставан семафор боја и графички приказ нивоа честица биле су неке од кључних ствари које су допринеле да се Македонци освесте колико је озбиљан проблем са којим се суочавају.
„Оно што је било кључно да се људи заинтересују је да смо ми причу о загађењу спустили на ниво да свако може да разуме о чему се ради.
„Иначе се о томе говорило на сувише стручан начин, а људи не разумеју ништа када говорите о токсинима, диоксинима&qуот;, присећа се почетака борбе Ели Пешева, активисткиња групе организација обједињених под именом О2.
Апликација, која се родила под именом Мој ваздух, сада под новим именом постоји у десет балканских земаља.
„Желимо да информишемо - то већ радимо, људи имају информације; желимо да подучимо - да људи знају одакле долазе информације и како се сакупљају; али и да оснажимо - да људи користе ове податке да изврше притисак тамо где треба&qуот;, каже Горјан Јовановски.
Скопље се и ове зиме налази међу најзагађенијим градовима у свету, мада су га по броју дана у врху ове неславне листе престигли Београд и Сарајево.
У овом граду, одржавани су и бројни протести на којима је тражено решавање проблема загађеног ваздуха.
Постоји ли дугме за чист ваздух
Проблем загађења у Скопљу често је видљив голим оком - када град постане практично невидљив са планина које га окружују и са којих се као на длану види цела Скопска котлина - у данима када може да се дише.
Густа магла тешког мириса обавије град чији градоначелник Петре Шилегов каже да је свестан проблема.
„Живим и водим град у коме су канцерогене болести у порасту због стања животне средине - није то одабир људи, већ је стање које им је наметнуто вишедеценијском небригом.
„Ја не могу све поправити у две године, али мислим да је оно што радимо препознато као начин за борбу&qуот;, каже он за ББЦ на српском.
Уз напомену да је сарадња са претходном влашћу данас опозиционог ВМРО-ДПМНЕ била још тежа, активисткиња Ели Пешева каже да се ствари померају веома споро.
„У неком сегменту, нове власти су пробале да ураде нешто, али ту је можда и комбинација незнања, некомпетентних особа на кључним местима, вишегодишњег нерешавања проблема&qуот;, каже Пешева.
Градоначелник, с друге стране, верује да смо у заблуди ако очекујемо да неко дође и реши проблем.
„Људи желе да означе кривца - неки погон, неког другог или трећег, свако мисли само да нисам ја.
„Постојање тог наводног кривца алудира и на постојање дугмета које градоначелник или министар само треба да притисну и да се ствар реши, а да они то намерно не желе.&qуот;
Шилегов који је недавно ушао у другу половину свог четворогодишњег мандата, каже да су ствари много дуготрајније.
„Постоји заблуда да је тај проблем настао преко ноћи и да се исто тако брзо може решити.
„То је резултат тоталне девастације друштва у оквиру које је дошло до рушења свих стандарда, пре свих стандарда урбанизације и животног простора.&qуот;
Додатни проблем је у томе што грађани не знају много шта им се дешава у непосредном окружењу, сматрају активисти.
„Свим политичким структурама, било где у свету, одговара да грађани немају приступ информацијама јер неинформисани грађани одговарају свима - лаки су за обликовање&qуот;, каже Ели Пешева из организације О2.
Шта загађује Скопље
И док се око одговора на претходно питање умногоме могу и сагласити, активисти и власт често се мимоилазе у одређивању шта је главни узрок постојећег стања.
Градоначелник каже да је на основу поузданих истраживања утврђено да највеће загађење долази од загревања станова, потом од саобраћаја, те од индустрије.
„Они тврде да је главни разлог загревање домаћинства, а ми тврдимо да је главни разлог што нам је индустрија усред града&qуот;, каже Ели Пешева и наводи примере некадашње железаре и хемијске индустрије Охис које се налазе у самом граду.
Ако је највећи проблем загревање домаћинстава, Пешева се пита да ли је учињено довољно да се највећи проблем реши - тврди да ће свих 54 хиљаде домаћинстава, која се греју на спорне енергенте, садашњим темпом за око 75 година прећи на чистије грејање.
„Људи немају избор за загревање станова - то и мени смета.
„Систем је у целости уништен, топловодна мрежа постоји само у 24 одсто града, а имали сте и само два лиценцирана оџачара&qуот;, описује градоначелник Шилегов стање које је затекао пре две и по године.
Он каже да град сада има 25 димњачара, али да се топловодна мрежа не гради јер се чека дозвола државних агенција да градско предузеће може да се укључи у развијање ове мреже која је раније дата на управљање приватнику.
На непостојање ингеренција града, први човек Скопља указује и у случају саобраћаја, односно потенцијалне забране одређеним категоријама возила да уђу у центар када је загађење високо.
„Немам таква овлашћења, али радо би их применио - да их имам.
„Наш концепт је поделио возила на пет категорија у односу на неквалитет издувних гасова који се утврђује на техничком прегледу - у годину дана, мапирали бисмо сва возила&qуот;, описује Шилегов законско решење које је предложио град, али које је измењено и пре усвајања до кога још није дошло.
Захваљујући либералним прописима у увозу возила, Северна Македонија постала је отпад за аутомобиле који не одговарају стандардима Западне Европе, каже Ели Пешева и додаје да би забрана уласка групама возила у центар града могла да однесе гласове политичарима, па да је зато и не доносе.
„Нама је јавни саобраћај ужасан - није се променио од времена кад сам ја ишла у основну школу, а град се за тридесет година утростручио.
„Зато људи не могу да га користе, док притом аутобуси загађују и више него друга возила.&qуот;
- Да ли је раније ваздух био чистији
- Србија и загађење ваздуха: „Селим се из Бора, не могу да дозволим да ми трују децу&qуот;
Индустријски загађивачи остаће једна од тачака спорења активиста и власти.
Док се на протестима често могло чути да су фабрике у самом граду Скопљу највећи извор загађења, градоначелник тврди да се индустрија строго контролише, а да су градски инспекцијски капацитети додатно ојачани.
„Није ту у питању снага, него воља.
„Вероватно сам и у региону једини градоначелник који је повео и добио рат за преузимање градске депоније Дрисла од приватног партнера&qуот;, наводи Шилегов недавни преокрет у случају дугом девет година који би додатно требало да уреди ситуацију са отпадом у Скопљу.
Који је пут до чистог ваздуха
Ели Пешева каже да је проблем загађеног ваздуха доспео међу три најважнија у Северној Македонији о коме бирачи размишљају пред изборе - по свом значају, раме уз раме са питањима попут корупције или уласка у Европску унију.
„Политичари пре или касније морају да ураде нешто радикално - инспекција, казне, градови под видео надзором, све да би се похватали загађивачи.&qуот;
Она каже да би део решења могло да буде преговарање са Европском унијом, које Северна Македонија, упркос очекивањима, није дочекала у 2019. години.
„Разговарамо са многим званичницима Европске уније и молимо их да Поглавље 27, које се бави екологијом, буде отворено што је пре могуће.
„Ту нису само приступни фондови и новац за пројекте него су ту и строги критеријуми.&qуот;
Градоначелник Шилегов каже да је упркос неславним резултатима у зимском периоду покренуо иницијативу да Скопље понесе титулу европског зеленог града и да се град пласирао међу осам кандидата, али даље није могло.
„Имплементација наших спремних стратегија захтева доследност, бескомпромисност, принципијелност и - пуно пара.
„Ово последње једино немамо.&qуот;
Он тврди да је двогодишњи рад дао резултате када је урађено поређење броја дана са повишеним загађењем у последњих пет година.
„Компарација резултата је узела у обзир све факторе, не само број дана који су без загађења, већ и компарацију дана са падавинама, ветром - не кажем да клима нема утицаја, али није пресудни фактор.
„То не значи да је битка добијена, ми смо тек на почетку битке.&qуот;
Творац апликације за праћење загађености ваздуха каже да се, ипак, кроз свој графички приказ уверио да оваква статистика често може бити варљива.
„Владе често игноришу факторе попут кише, ветра и, када виде један дан са ниским загађењем, одмах кажу - погледајте, поправили смо ваздух!
„Графиконима сам покушао да докажем да је у питању само учинак ветра и да тако покажем да кружи много лажних информација.&qуот;
Упркос свему, активисти који се боре за чист ваздух упозоравају да Северна Македонија губи још једну битку.
„У Скопљу је тренд да се интелектуалци исељавају, напуштају земљу, али не јер немају добру плату, већ зато што се плаше за услове живота, за чист ваздух који треба да дишу&qуот;, каже Ели Пешева.
Ипак, када се покрене питање протеста, број људи који је спреман да изађе на улице не буде импозантан као број критичара на друштвеним мрежама.
„Некако се људи и даље боје да изађу на протест, а не знам зашто.
„Друштвене мреже су учиниле да људи мисле да су активисти само што су окачили скриншот на неку од мрежа - а нису, то је само пасивно информисање о нечему што већ знамо.
„Али, ми нисмо незадовољни одзивом&qуот;, напомиње Пешева.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.30.2020)
Лажна крв и симулација ракетног напада: Како се Тајван припрема за кинески напад
