Naša kuća

Kuća je naša prokleta, bolesna, pakao! I nema božjega dana kad krv ne bi iz novih briznula rana, i nema božjega dana kad ne bi netko plakao. O, naša kuća je prokleta, bolesna, pakao! U kući se našoj ljudi bodu ko otrovne ose, po hodniku, gdje petrolejke gasnu u prljavoj spirali, crne sanduke nose. O, koliko duša se kod nas u kući tali, a ljudi očajno viču po stubama u spirali. Oči bolesnih žena, što peru u pari rublje, u ognjici gore ko grozničave zublje! I viču