Мастрихт – на европском балкону
Дојче веле 08.02.2020
Деведесетих сам се први пут обрео у прелепом старом граду на великој реци, са безброј кафеа. Уживаонице лаких опијата звале су се „Мисури“, „Мери Џејн“, „Слоумошн“. Пола пограничне Немачке је овамо долазило на дувку.
У Мастрихт сам први пут дошао средином деведесетих. Било је лако превалити четрдесетак километара од Ахена, где сам живео. До тада је за мене тај град био повезан са највећим експериментом у историји Континента – Европска унија је по уговору из Мастрихта требало да постане ентитет са сопственим новцем, без сопствене војске, са сопственим парламентом, без сопственог председника. Бурна историја Мастрихта као да га је предодредила да буде место потписивања чувеног
