Александра Боснић Ђурић: Више од цензуре
Нови магазин 11.02.2020 | Нови магазин
Парадоксално али истинито, посао цензора у свим временима и свим системима никада није био лак. У крајњем скору увек је бивао осујећен, а сизифовски напори и налогодаваца и извођача радова по правилу су завршавали тако што су и једни и други, након извесног времена, бивали изложени јавној осуди и стубу срама.
Гротескно и сликовито, цензура би могла бити илустрована призором набреклог и избушеног бурета над којим привидно и привремено омнипотентни чувар покушава да изведе немогућу радњу: да, наиме, са својих десет прстију затвори безброј рупа из којих, под притиском, вода неумољиво шикља. Ипак, док цензорски радови трају, чини се као да никада неће престати... Позната је и чињеница да се друштва која су имала искуство затварања тешко и мукотрпно ослобађају вечног
