Како би епидемија корона вируса могла да буде благослов за дивље животиње

Научници сумњају да је пијаца са морском храном у кинеском граду Вухану највероватније извор епидемије корона вируса који је до сада однео више од 800 живота.

Пијаца је била позната по забрањеној трговини дивљим животињама као што су змије, ракуни и бодљикаво прасе, држаним у кавезима да би се продавали као храна или као лек, све док читава покрајина није била стављена под карантин.

Кина је највећи потрошач животињских производа, и легалних и илегалних.

• Зашто се корона вирус тако брзо раширио светом
• Корона вирус: Како, шта, где, кад - одговори на сва ваша питања
• Корона вирус: Дневник живота у Вухану

Привремена забрана

Званичници Светске здравствене организације (СЗО) кажу да су највеће шансе да су примарни извор заразе слепи мишеви.

Али они мисле да је вирус скочио на неку другу животињу, која тек треба да се идентификује, пре него што је заразио људе.

Кина традиционално има велик апетит за производе од дивљих животиња. Неке животиње се једу због њиховог укуса као посластице, док се друге конзумирају као народни лек.

Ресторани у неколико кинеских региона познати су по томе да служе јела као што су супа од слепих мишева (са читавим слепим мишем у њој), супа од тигрових тестиса или делови тела цибетке.

Пржена кобра, кувана медвеђа шапа, вино прављено уз помоћ тигрових костију такође се налазе на јеловнику луксузних ресторана.

Пијаце са дивљим животињама у сиромашнијим областима нуде пацове, мачке, змије и многе друге врсте птица укључујући оне озбиљно угрожене.

„Идеја 'јевеија' (буквалан превод са кинеског је 'дивљи укуси') одомаћена је терминологија широм Кине која културолошки означава мешавину авантуре, смелости, радозналости, као и привилегије&qуот;, рекао је истражитељ једне велике међународне агенције која је спровела више истрага о трговини дивљим животињама у Кини.

Производи од дивљих животиња користе се и у многим кинеским народним лековима првенствено из уверења да имају лековита својства да излече разне болести, као што су мушка импотенција, артритис и гихт.

Претња од истребљења

Потражња за љускавцима због таквих лекова скоро је истребила ову животињу из Кине, љускавац је сада постао највећа мета криволова и у другим деловима света.

Неодржива употреба носороговог рога за народне кинеске лекове још је један пример како је ова пракса претворила дату животињу у угрожену врсту.

Све се ово дешава док се процењује да више од 70 одсто нових инфекција код људи потиче од животиња, нарочито дивљих.

Актуелна епидемија је поново указала на трговину дивљим животињама у Кини, која се већ нашла на мети критика група за очување зато што су довеле велики број врста на ивицу истребљења.

После ове последње епидемије, кинеске власти ставиле су привремену забрану на трговину дивљим животињама у покушају да зауставе ширење вируса.

Али конзервационисти користе ову прилику да захтевају трајну забрану.

Хоће ли Кина слушати?

Може ли ова епидемија да се покаже као прекретница у светским напорима да се оконча илегална трговина дивљим животињама и успут заштити јавно здравље?

Експерти кажу да је то огроман изазов, али да се можда не ради о немогућој мисији.

Вируси који изазивају тешки акутни респираторни синдром (САРС ) и блискоисточни респираторни синдром (МЕРС) сматрају се да су такође потекли од слепих мишева, али су на људе скочили преко цибетки и камила, према званичницима СЗО-а.

„Долазимо у контакт са врстама дивљих животиња и њиховим стаништима са којима нисмо никад раније&qуот;, каже за ББЦ доктор Бен Ембарек из Одељења за исхрану и безбедност хране при СЗО.

„Стога имамо велики број нових болести повезаних са новим контактима између људи и претходно непознатих вируса, бактерија и паразита.&qуот;

• Могу ли маске да вас заштите од болести или загађења
• Кратка историја вакцина
• Корона вирус: Какви су симптоми и шта ради телу

Скорашња анализа скоро свих 32.000 познатих копнених кичмењачких врста показала је да се скоро 20 одсто њих купује и продаје на светском тржишту, легално или илегално.

То је више од 5.500 врста сисара, птица, рептила и водоземаца.

Процењује се да илегална трговина дивљим животињама вреди око 20 милијарди долара и сматра се да је то четврта највећа илегална трговина после кријумчарења дрога, људи и фалсификовања.

Позив на буђење

„Ова здравствена криза мора да послужи као позив на буђење&qуот;, рекла је у саопштењу Светска фондације за природу, „ради потребе окончања неодрживе употребе угрожених животиња и њихових делова, као и егзотичних љубимаца, за храну и њихово претпостављено медицинско својство.&qуот;

Кинеска влада је, међутим, јасно ставила до знања да ће забрана бити само привремена.

„Одгој, транспорт или продаја свих дивљих животињских врста забрањени су од датума овог саопштења све док се стање националне епидемије не оконча&qуот;, речено је у директиви коју су заједнички издале три владине агенције.

Пекинг је најавио сличну забрану још током епидемије САРС-а 2002. године.

Али конзервационисти тврде да су неколико месеци после објаве власти постале попустљивије и да је тржиште дивљих животиња у Кини поново заживело.

Све бројније критике

У септембру ове године Пекинг ће бити домаћин великог глобалног састанка о природним и биолошким ресурсима, познатог као Конвенција о биолошком диверзитету.

Према међувладином извештају објављеном прошле године, од истребљења је угрожено милион врста — више него икад пре у људској историји.

После избијања епидемије овог вируса, уредничке речи у дневним новинама под кинеском државном контролом негирале су постојање неконтролисаног тржишта дивљих животиња у земљи.

„Видимо ово као прилику за трајни корак ка окончању држања, припитомљавања и коришћења дивљих животиња, не само ради меса већ и у сврху народне медицине&qуот;, изјавила је Деби Бенкс из лондонске Агенције за истраживање животне средине, која је извршила огромна истраживања дивљих животиња у Кини.

Експерти кажу да је епидемија птичјег грипа помогла у очувању многих врста птица у дивљини.

Они истичу и успех забране коју је Кина увела на увоз слоноваче - после много година међународног притиска да се спасу слонови од истребљења.

Међутим, они наглашавају да забрана и регулација производа од дивљих животиња морају да буду глобални - не само у Кини.

„Али као највеће тржиште производа од дивљих животиња, Кина свакако може да поведе у тој иницијативи&qуот;, кажу они.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.11.2020)