Dorćol – Crni talas u belom gradu

Dorćol ne čine ljudi „Na Dorćolu je ipak najlepše“ je opšte mesto kojim se završavaju sva moja beogradska lutanja. Ono pokriva i oduševljenje nekim drugim krajem, a umelo je da zvuči i kao osuda, naročito kad bih se vraćala iz omražene Savamale. Van toga – ne ponosim se Dorćolom kao što se ne ponosim ni time što živim u Beogradu, što sam rođena u Kragujevcu, što sam u Srbiji. Sve je to bio splet slučajnih, ponekad srećnih okolnosti. Na pisanju o (rodnim) gradovima