Докле, бре, више?!
Данас 17.02.2020 | Пише: О. Николић
Нема краја навијачком насиљу у Србији, дете погођено флашом у финалу Купа Радивоја Кораћа Спорт и насиље у Србији су у тако чврстој симбиози да су шансе да (пре свих) велики фудбалски или кошаркашки догађаји – читај мечеви Црвене звезде и Партизана – прођу без девијантног понашања присталица црвено-белих и црно-белих равне, на пример, уласку наше земље у Европску унију за једну, две, три … године.
Баш због те предуге историје хулиганизма на стадионским и дворанским трибинама једина непознаница пре финала Купа Радивоја Кораћа била је ко ће овог пута бити жртва умоболника, чији се инциденти тако приљежно и системски толеришу да су постали део овдашњег фолклора. Зато је случај недужног 10-годишњег детета погођеног ни мање ни више него стакленом флашом у главу, током утакмице у нишком „Чаиру“, само прилог црној статистици а не повод за суров, плански и
