Iz ptičije perspektive

Na poljskom putu leži mrtav balegar. Tri para nožica brižljivo sklopio na trbuhu. Umesto nereda smrti – čistota i red. Stravičnost tog prizora je umerena, obim strogo lokalan, od pirevine do nane. Tuga se ne prenosi. Nebo je plavo. Radi našeg mira, smrću plićom životinje ne umiru već lipsavaju, gubeći – hoćemo li u to da verujemo – manje osećanja i sveta, silazeći – kako nam se čini – s manje tragične scene. Njihove krotke duše ne plaše nas noću, poštuju distancu,