Аутоплагирање у сенци плагирања
Данас 21.02.2020 | Пише: Зоран Р. Томић
О још једном облику неакадемског понашања „Сви људи желе да имају живот вредан живљења, само што се та вредност за различите људе састоји у различитим стварима“ (Фредерик Бакман, Човек по имену Уве, 288)
Плагирање је крађа интелектуалних добара, а аутоплагијат превара да је сопствени стари интелектуални резултат наводно нови. У Кодексу професионалне етике Универзитета у Београду сводно пише (члан 25): „Аутоплагирање је поновно објављивање свог ранијег рада или за другу сврху искоришћеног рада као новог и оригиналног“. Иначе, аутоплагирање је најчешће одраз лењости, пресахле креативности, умора, инертности – али и жеље за бржим напредовањем у каријери,
