Ljudi koji nikad nisu naučili da misle

Kad se probudio, pričini mu se da je spavao dugo, ali mu pogled na starinski sat reče da je svega dvadeset i trideset. Još malo je ležao u polusnu; zatim se odozdo iz dvorišta ponovo razleže pesma iz punih pluća: Beše to kratka ljubav bez nade Što prođe brzo k’o aprilski dan, Al’ od nežnih reči i misli o sreći U srcu večno ostade san. Nedotupavni šlager je, reklo bi se, još uvek bio popularan. Mogao se čuti svuda. Bio je nadživeo Pesmu mržnje. Od pesme se Džulija