To je bila Venecija

Tako je on klizio i njihao se, naslonjen na meka crna uzglavlja, za onom drugom crnom kljunastom barkom, privezan strašću za njen trag. Ponekad ju je gubio iz vida: tada je osećao žalost i nemir. Ali njegov vođa, kao da je dobro uvežban u ovakvim nalozima, umeo je svagda da mu ponovo predoči ono za čim žudi, služeći se lukavim manevrisanjem, brzim poprečnim vožnjama i prekim putevima. Vazduh je bio miran i jako je mirisao, sunce je teško žeglo, kroz paru koja je