Haljina bela
XXZ magazin 26.02.2020 | Sergej Jesenjin
Lep si, al’ nisi mog srca dragi
Haljina bela, purpurna traka, latice kidam dozrelog maka. Slavlje u selu poput oluje, u kolu njena pesma se čuje. Sećam se, minu uz podsmeh blagi: „Lep si, al’ nisi mog srca dragi. Plam tvoje kose nek vetar gasi, a moje drugi miluje vlasi.“ Znam da joj nisam blizak i mio: Malo sam plesao, premalo pio. Bio sam tužan, uvek u seni, dok pesma ječi i vino peni. Srećnik, jer on je bestidnik mali, njegova brada prsi joj pali. I dok u plesu vatra je greje, ona se meni u
