Уз одлазак књижевника Миодрага Караџића (1950–2020)
Дневник 27.02.2020 | Тањуг
Под Дурмитором, на извору Вукова језика, у шавничкој општини која је и моја, досад није нико осим Миодрага Караџића успео да све узима као што је увек било, а да нам се чини да то први пут гледамо.
Он ја на својој очевини, у Петњици, и у својој ујчевини, на Пошћењу, у два места која се додирују, на школским распустима и у сличним приликама, над кањоном Невидио видео како се изворна реч, најчешће сирова и груба, може дестиловати тако да је сви примају као лековито пиће. Мијо Караџић је ишао кроз свој кањон, осамљен, намерно такав, оригиналан, ђаволски с рођењем обдарен, скрајнут од књижевних средишта, а постигао је повише од оних који се удружују и
