Moje boemstvo

Ja kretah, s rukama u dva džepa šuplja; Imao sam čak i kaput idealni; U skitnji, o Muzo, bio sam tvoj stalni Zatočnik što u snu cvet ljubavi skuplja. Rupom su zjapile hlače mi jedine. Bejah Palčić-sanjar što slikove ište. Velika mi Kola behu konačište. A moja sazvežđa šuštahu iz tmine, Te, uz put sedeći u jesenje veče, Ja ih osluškivah, pustivši da teče Mojim čelom rosa – sok što snagom vrca, Pa, slažući rime sred čarobne tmice, Ja sam prebirao, k’o na liri, žice