Рат у Авганистану: Споразум Америке и Талибана за окончање 18 година сукоба

Америка и Талибани потписали су споразум који би требало да представља пут ка миру у Авганистану после 18 година.

Сједињене Државе и њихови НАТО савезници пристали су да повуку војску из Авганистана у року од 14 месеци - уколико Талибани одрже реч.

Према споразуму потписаном у Дохи, Талибани су пристали на то да не дозволе Ал Каиди, али ни било којој другој екстремистичкој групи, активности у областима под њиховом контролом.

Амерички државни секретар Мајк Помпео и лидери Талибана присуствовали су церемонији потписивања споразума у Дохи, главном граду Катара.

Преговори између авганистанске владе и Талибана би тек требало да уследе.

Америка је инвазију на Авганистан извршила 2001. године, убрзо након терористичких напада на Њујорк.

До сада је у Авганистану погинуло више од 2.400 америчких војника, а тамо је тренутно још око 12.000.

Амерички председник Доналд Трамп раније је обећао да ће окончати рат у Авганистану.

Шта пише у споразуму?

У првих 135 дана споразума, Америка ће смањити број трупа у Авганистану на 8.600, а исто ће - пропорционално томе - урадити и њихови савезници.

Тај потез омогућиће Трампу да, пред америчке председничке изборе у новембру, покаже да је вратио војнике кући.

Споразум предвиђа и могућност размене затвореника - око 5.000 талибанских затвореника и 1.000 припадника авганистанских безбедносних снага биће размењени до 10. марта.

Тог дана ће почети преговори Талибана и авганистанске владе.

Америка ће такође подићи санкције уведене Талибанима и сарађивати са Уједињеним нацијама да се укину и УН санкције.

Шта се догодило у Дохи?

Споразум су потписали амерички специјални изасланик Залмај Калилзад и лидер Талибана мула Абдул Гани Барадар, у присуству Помпеа.

Помпео је одржао и говор у којем је апеловао на Талибане да „одрже обећање и прекину све везе са Ал Каидом&qуот;.

За то време је амерички министар одбране Марк Еспер био у Кабулу са авганистанским председником Ашрафом Ганијем, чија влада није учествовала у мировним преговорима.

„Ово је моменат пун наде, али је тек почетак&qуот;, изјавио је Еспер.

„Пут неће бити лак. Да бисмо дошло до трајног мира у Авганистану биће потребно стрпљење и компромис између свих страна&qуот;, додао је.

Еспер је истакао и да ће САД наставити да подржава авганистанску владу.

• Све што треба да знате о рату у Авганистану
• Наоружава ли Русија авганистанске Талибане
• Амерички изгубљени рат против дроге

---

Историјски споразум пун несигурности

Анализа Лиз Дусет, главне спољнополитичке дописнице ББЦ Њуза

Рад на овом историјском споразуму трајао је годинама, док су све стране и даље покушавале да напредују на бојном пољу.

Споразум је рођен из одлучности Америке да врати војнике кући и прихватањем дела Талибана да су преговори најбољи пут за повратак у Кабул.

Реч је о значајном кораку напред, упркос дубокој несигурности и скептицизму у вези са даљим развојем догађаја.

Ипак, већина Авганистанаца делује спремно да, зарад мира, преузме овај ризик - нарочито ако је рат једина алтернатива.

Талибански лидери кажу да су се променили од 1990-тих, када су чврстом руком владали Авганистаном, што је и даље у живом сећању многих људи, нарочито авганистанских жена.

Овај просес ће бити тест за Талибане, али и за авганистанске ветеране, као и за нове генерације које су тек ступиле на сцену, а које се надају бољој будућности.

---

Како је дошло до преговора?

Катар је од 2011. домаћим лидерима Талибана који су успоставили мисију у овој земљи да би дискутовали о миру у Авганистану.

Међутим, процес није био лак.

Канцеларија Талибана у Дохи отворена је 2013, али је и затворена исте године због проблема око застава.

За то време су покушаји преговора били веома спори. У децембру 2018, Талибани су објавили да желе да се састану са америчким званичницима како би пронашли „пут ка миру&qуот;.

Ипак, тврдо крило групе је одбило званичне преговоре са авганистанском владом, коју сматрају америчком марионетом.

Тада је одржано је девет рунди преговора САД и Талибана и деловало је да је споразум близу.

Главни преговарач Вашингтона објавио је у септембру 2019. да ће Америка повући 5.400 војника у наредних 20 недеља.

Само неколико дана касније, Трамп је објавио да су преговори „мртви&qуот; јер су Талибани убили америчког војника.

Неколико недеља касније, две стране су наставиле преговоре, али иза затворених врата.

Пре недељу дана, Талибани су пристали на „смањење насиља&qуот;, иако авганистански званичници кажу да је од тада у талибанским нападима убијено најмање 22 војника и 14 цивила.

Прича о рату у Авганистану

Све је почело месец дана после напада 11. септембра и то ваздушним ударима америчке војске на Авганистан.

Талибани су тада одбили да Америци предају главног организатора терористичког напада - Осаму бин Ладена.

Американцима се придружила међународна коалиција и Талибани су убрзо свргнути са власти. Међутим, талибани су наставили смртоносне нападе у намери да дестабилизују владу Авганистана.

Међународна коалиција је 2014. окончала борбене мисије, али није напустила земљу - њихови војници остали су да обучавају авганистанску војску.

Америчка војска је наставила борбу, укључујући и ваздушне нападе.

Талибани су наставили да јачају и ББЦ је 2018. дошао до податка да су присутни на око 70 одсто територије Авганистана.

Број авганистанских цивила, милитаната и владиних снага који су страдали од 2001. тешко је утврдити. У извештају УН из 2019. године наводи се да је убијено више од 32.000 цивила.

• Жена која се усудила да води феминистичку радио станицу у Авганистану
• „Убили су ми пса јер сам жена&qуот;
• „Мали Меси“ поново остао без дреса

Зашто рат траје тако дуго?

Из више разлога.

Реч је о комбинацији жестоког отпора Талибана, ограничења авганистанске војске и одбијања осталих земаља да дуже оставе трупе у Авганистану.

Талибани су неколико пута у последњих 18 година били на ивици пораза, али су опстали.

Крајем 2009. године амерички председник Барак Обама најавио је јачање трупа, чиме је број америчких војника у Авганистану порастао на више од 100.000.

То је помогло да се Талибани истерају из делова јужног Авганистана, али тај план није био замишљен да траје дуго.

Девуд Азами из ББЦ Светског сервиса каже да постоји најмање три разлога што рат и даље траје:

• недостатак политичке јасноће од како је инвазија почела и питања ефикасности америчке стратегије у последњих 18 година
• чињеницу да све стране покушавају да прекрше примирје - и да су Талибани тиме желели да ојачају позицију током мировних преговора
• више насиља припадника Исламске државе у Авганистану - они су одговорни за неке од најкрвавијих напада у последње време

Битна је и улога Пакистана, авганистанског суседа.

Не доводи се у питање да талибани имају корене у Пакистану и да су тамо могли да се регрупишу током америчке инвазије.

Међутим, Пакистан је негирао да им помаже и да их штити - чак и кад су САД захтевале од њих да ураде више у борби против Талибана.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.29.2020)