Tiho režanje

Oko autobuske stanice džigljali su korov i nisko grmlje, a odmah iza počinjala je šuma. Dok se nezadovoljno premeštala sa noge na nogu rasla je kao testo, i pokušavala da ukroti crveni kaput koji već neko vreme nije mogao da obuhvati telo koje je oko nje krupnjalo. U ruci je držala korpu od brezovog pruća, a oko nje se širio miris pečenog mesa. Uzalud je pokušavala da aromatičnim biljem priguši miris hrane koji joj nije prijao. Volela je što pripada petoj