Lekcija

Niko od nas nije primetio kada je golub sleteo na kredenac i šćućurio se na samoj sredini, dok se sam nije oglasio. Sićurav, ni ptiče, ni ptica, molećivo je gledao u nas, nakostrešenog, slabašnog perja i još slabijeg glasa. Leto je, vrata su stalno otvorena i svi smo mislili da će, kada se odmori i osnaži, kako je uleteo, tako i odleteti. Već je mrak, golub i dalje prati svaki naš pokret, ali sada potpuno smireno. Penjem se na stolicu, jer dete sam, kredenac je za